Piše: Aleksandra Govedarović, specijalista ginekologije i akušerstva
Zdrava i izbalansirana ishrana veoma je važna tokom pripreme i u toku procesa vantjelesne oplodnje. Vjerovatno ste već čuli za „Piramidu zdrave ishrane“ koja u svojoj osnovi ima povrće i voće kao što su salate i druga jela pripremljena od ovih namirnica koja treba da čine 70% dnevnog unosa hrane. Zatim slijede žitarice, krompir, proizvodi od žitarica i tjestenine, pa mlijeko i mliječni proizvodi koje bi trebalo dnevno unijeti 3 porcije. Meso, riba, jaja, orašasti plodovi i pasulj spadaju u grupu važnih namirnica, a preporučuje se unos najviše dvije porcije dnevno. Pvremeno i u manjim količinama se preporučuju proizvodi koji sadrže „loše“ masnoće kao i namirnice koje sadrže dosta šećera, soli i masti.
Ipak, sve više se u stručnim časopisima pominje značaj tzv. „Mediteranske dijete“ bogate zdravim mastima, proteinima, voćem i povrćem bogatim antioksidansima budući da ovakva ishrana povoljno utiče na funkciju jajnika. Mediteranska dijeta sastoji se od kvalitetnih biljnih masnoća (maslinovo ulje, orah), povrća, mahunarki, ribe, posnog mesa i veoma malih količina brze hrane ili grickalica.
U studiji objavljenoj u časopisu Human Reproduction Journal 2018. godine, žene koje su se pridržavale mediteranske dijete u šest mjeseci prije IVF-a imale su značajno veću šansu da ostanu trudne i rode dijete u poređenju sa ženama koje se nisu pridržavale ovog prehrambenog režima.
U drugoj studiji, mediteranska dijeta bila je povezana s povećanim nivoom folne kiseline i vitamina B6 u krvi i folikularnoj tečnosti, te je bila povezana s 40% povećanom stopom trudnoće nakon IVF / ICSI. Veliki unos biljnih ulja u mediteranskoj dijeti utiče na povećanje nivoa linolne kiseline koja je važna za rast i razvoj jajnika, proces ovulacije, kao i razvoj odgovarajuće endometrijske receptivnosti. Iz tih razloga, povećani unos linolne kiseline može biti koristan za implantaciju oplođenog embrija.
Pored toga, ne treba zanemariti ni proteine višeg kvaliteta koji pružaju esencijalne aminokiseline koje podržavaju rast i razvoj jajnih ćelija i spermatozoida. Ove aminokiseline učestvuju u sintezi i popravci DNK, što je ključno za očuvanje integriteta genetskog materijala.
Unošenjem dovoljne količine proteina (biljnog ili životinjskog porekla), osobe mogu poboljšati kvalitet i sposobnost svojih jajnih ćelija i spermatozoida, povećavajući šanse za uspešnu oplodnju i razvoj embriona. Protein ima značajnu ulogu u regulaciji nivoa hormona, koji su ključni za reproduktivnu funkciju. Hrana bogata proteinima pomaže održavanju stabilnih nivoa hormona i podržava njihovo pravilno funkcionisanje, što doprinosi reproduktivnom zdravlju i plodnosti. Morska riba poput lososa, koji je bogat cinkom i esencijalnim masnim kiselinama, veoma je dobra za plodnost.
Kada je reč o ugljenim hidratima, preporučuju se oni koji se sporije vare, a bogati su vlaknima, kao što su integralne žitarice, povrće i voće. Dobro je poznavati i pravilno kombinovanje namirnica tako da se dodatno ne opterećuje digestivni trakt, ne preskakati obroke i konzumirati hranu s niskim glikemijskim indeksom jer se na taj način reguliše nivo insulina koji je veoma značajan za uspješan VTO proces.
